Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno bi svaka od njih tražila da prestanem cugat’, pušiti, da se ponašam pristojnije. Sve bi one tražile da ih držim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam šale na njihov račun. Tražile da ih izvodim na neka fina mesta i slično. A ona… Ona je prihvatila svaki dio mene, i nikada nije tražila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao sta osećam. Nije trazila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.

MOSTOVI KOJIH NEMA VISE

Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar. Nisam virio u mikroskope tragajući za virusima neotkrivenim, nisam listao encikopledije, išao na prosek… Ja sam samo hteo da je volim u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad raspustajući one svoje kose, kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine kao glupe deverike. Ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar… Hteo sam samo da je volim na Novom Sadu, na keju, gledajući tu tvrđavu koja je poražena posle toliko godina… I ljubeći je, pod onim mostovima, kojih nema vise…

CIRKUZANER

Šta je, cirkuzaneru, šta me tako gledaš? Kao da nikada nisi video djevojku za kojom ćeš patiti celog života?

vreme

Izmislili su milion načina da vreme prođe, a nijedan da se vreme zaustavi. Što se mene tiče,  i ne moraju više da rade na tome – ovo baš i nisu neka vremena za zaustavljanje.

ZAUVEK

„Zauvek“ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog „zauvek“ nije ostalo bog zna šta.

samo zate ....

Nisi ti lutko nigde zakasnila. I da si se pojavila tek za deset godina, opet bi stigla u pravo vreme. Retki pronađu retke, kad tad...

bas onakva ....

A bila je baš onakva kakvu sam je zamišljao. Često bahata i bezobrazna. Bila je vrlo detinjasta i često se smejala iako nije baš bila srećna. Zaljubio sam se u njene oči, njen pogled, u njen osmeh. Iskreno se smejala, znaš? Nije želela da odraste, volela me, al' to nije pokazivala, verovatno nije znala kako. Želeo sam je, želeo sam je pokraj sebe, al' pustio sam je… Otišla je.

Bila je....

Bila je jedna od onih poslednjih princeza koje su još verovale da magija ipak može trajati do "živeli su srećno do kraja života". Išla je gordo, drsko kroz život. Uvek ponosna, uvek svoja. Siguran korak, najlepši osmeh i nek crknu zlobnici. Bila je jedna od onih koje celi život sanjaju samo jedan zagrljaj, a obično samo taj nemaju.